Postoji trenutak kada više ne tražiš odgovore.
Ne zato što si ih pronašla.
Nego zato što si umorna od toga da stalno tražiš van sebe.
Umorna od popravljanja.
Umorna od pokušavanja.

Ponekad mislimo da je problem u hormonima.
U raspoloženju koje se menja.
A ponekad telo samo pokušava da nas zaustavi dovoljno dugo da čujemo pitanje koje smo predugo izbegavale.

Postoje trenuci u životu kada telo počne da govori. U početku vrlo tiho. Kroz umor koji ne prolazi. Kroz napetost u grudima.

Unutrašnje dete u tebi ne traži da ga popraviš — traži da ga vidiš. Rane iz detinjstva ne nestaju same; one se ponavljaju kroz odnose, izbore i reakcije. Ovaj tekst te vodi nazad sebi — nežno, bez krivice i bez žurbe.

Postoji trenutak u životu žene koji promeni sve — trenutak kada prvi put izabere sebe. Ne kao ideju, već kao istinu u telu, dahu i kostima. To je trenutak buđenja, povratka i slobode. Od tog časa više ne može nazad: srce prestaje da bira bol i počinje da bira mir, istinu i ljubav koja ne traži da se umanjiš.