Žene nisu rođene da izdrže život

Rođene su da ga žive.

Postoji nešto što sam godinama posmatrala kod žena oko sebe, a da tome nisam umela da dam ime. Gledala sam majke, bake, tetke, komšinice, prijateljice i žene koje su prolazile kroz moj život, i gotovo svaka od njih nosila je u sebi neku tihu snagu kojoj sam se divila, ali sam tek mnogo kasnije počela da razumem i njenu cenu. To nisu bile žene koje su imale lak život, niti žene koje su bile pošteđene gubitaka, razočaranja, strahova ili bola. Naprotiv. To su bile žene koje su preživele mnogo više nego što se na prvi pogled moglo videti, žene koje su naučile da ustanu i onda kada nisu imale snage, da nastave i onda kada nisu znale kako, da vole i onda kada su im srca već bila slomljena.

Moje bake bile su upravo takve žene. Danas, kada znam njihovu priču, kada znam koliko su puta morale da se oproste od onoga što su najviše volele, kada znam da su obe izgubile po troje dece i da su obe nastavile da žive sa tom prazninom u sebi, više ne mogu da ih posmatram samo kao žene iz svog porodičnog stabla. Posmatram ih kao čuvarke života. Kao žene koje su znale nešto što mi danas često zaboravljamo.

Znale su da život ne pita da li smo spremni.

Znale su da ne možemo uvek da biramo ono što nam se događa.

Znale su da postoje gubici od kojih se nikada potpuno ne oporavimo.

Ali su isto tako znale da se život ne završava tamo gde se naše srce slomi.

I upravo tu počinje ono o čemu danas želim da pišem.

Jer generacijama unazad žene su učene da izdrže. Učene su da budu jake, da nose, da ćute, da podnesu, da se žrtvuju, da stave potrebe drugih ispred svojih i da svoju vrednost mere količinom tereta koji mogu da ponesu na svojim leđima. Malo po malo, kroz godine i generacije, stvorila se tiha ideja da je dobra žena ona koja može sve, koja ne traži pomoć, koja se ne žali, koja nastavlja dalje bez obzira na to koliko je boli.

I upravo tu smo napravile grešku.

Jer snaga i izdržavanje nisu isto.

Ljubav i žrtvovanje nisu isto.

Vrednost i korisnost nisu isto.

A život nije nešto što treba preživeti.

Život je nešto što treba živeti.

Danas srećem mnogo žena koje su postale neverovatno uspešne u preživljavanju. Žene koje organizuju, planiraju, vode porodice, razvijaju poslove, rešavaju probleme, brinu o svima i u svakom trenutku znaju šta treba uraditi. Sa strane izgledaju snažno, stabilno i moćno, ali kada ostanu same sa sobom često ne znaju šta osećaju, šta žele i gde su se usput izgubile. Toliko dugo su bile potrebne svima da su zaboravile da budu prisutne sebi.

I zato mislim da najveći izazov naše generacije nije da budemo još jače

Nije da izdržimo još više.

Nije da naučimo kako da nosimo još veći teret.

Naš izazov je da naučimo kako da živimo.

Da naučimo kako da primimo ljubav bez potrebe da je zaslužimo.

Da naučimo kako da odmorimo bez osećaja krivice.

Da naučimo kako da kažemo istinu čak i kada se plašimo da ćemo nekoga razočarati.

Da naučimo kako da postavimo granicu bez osećaja da smo nekoga izdale.

Da naučimo kako da budemo nežne prema sebi u svetu koji nas je učio da svoju vrednost dokazujemo kroz izdržljivost.

Moje bake nisu imale taj luksuz. One su morale da prežive vreme u kojem su živele. Morale su da nastave jer su deca morala da jedu, kuća je morala da se održava, a život je morao da ide dalje. Njihova snaga bila je odgovor na okolnosti koje nisu birale.

Ali moj život nije njihov život.

I tvoj život nije život tvojih baka.

Upravo zato verujem da najveće poštovanje koje možemo da pokažemo ženama koje su bile pre nas nije da ponovimo njihovu patnju, već da iskoristimo slobodu koju su nam ostavile. Da njihovu izdržljivost pretvorimo u mudrost. Da njihovu borbu pretvorimo u svesnost. Da njihovo preživljavanje pretvorimo u život.

Jer žene nisu rođene da izdrže život.

Rođene su da ga osećaju.

Da ga stvaraju.

Da ga vole.

Da ga žive punim plućima.

I možda upravo u tom trenutku, kada prestanemo da se divimo sopstvenoj iscrpljenosti i počnemo da poštujemo svoju živost, počinje pravi povratak sebi.

Jer kada se jedno srce vrati sebi, svet se menja.

Ako osećaš da je vreme za povratak sebi, zakaži besplatan uvodni razgovor i napravi prvi korak ka životu koji ne moraš da izdržavaš, već da ga živiš.